Za izgradnju ove česme vezuje se legenda o bogatom Turčinu, koji se zaljubio u mladu i lepu, siromašnu hrišćanku. Toliko mu se dopala da je rešio da je očara, ne bogatstvom i moći koje je imao, već plemenitošću. Odlučio je da običan kladenac sa kog je ona pila vode pretvori u česmu. Naručio je majstore iz Carigrada, materijal iz Sofije, i počeo da zida. Ali preko noći neko je rušio ( trošio) građevinu. To je trajalo sve dok žandari nisu uhvatili one koji su kvarili gradnju. Među njima su bili i braća lepe devojke. Smrti je jedino mogao da ih spasi bogati Turčin, ili nesrećna devojka. Ishod je bio neobičan. Devojka je pošla za Turčina, hrišćani su bili pošteđeni, a Turčin je odustao od zaveta i prokleo česmu da zauvek ostane “strošena”.