Otpočeo je skromno organizovanim programom u porti Crkve Svetog Arhangela Gavrila na Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra 1961. godine. Trubački orkestri iz okolnih sela okupili su se na prvoj smotri trubaštva u Srbiji. Od tada se Sabor trubača odomaćio u Guči i postao sve samo ne „gučki“ - internacionalan, moderan, urban ali i dalje izvorni. Ubrzo je crkvena porta postala pretesna da primi sve brojnije posetioce.

Duga tradicija trubačke fešte do sada je privukla 20 000 000 ljubitelja trube u ovu malu varoš. Takmičenje najboljih trubačkih orkestara, iz godine u godinu, započinje himnom „ Sa Ovčara i Kablara“. Na veličanstvenoj pozornici, kao pobednici, uzvisili su se mnogi danas eminentni trubački umetnici. Trenutak kada 200 truba ponosno zasvira saborsku himnu „Sa Ovčara i Kablara“ jedinstven je, uzvišen i nezaboravan. Ova srpska narodna pesma godinama označava početak novog trubačkog boja.

Plasman na finalno takmičenje mogu ostvariti pobednički orkestri iz pet predtakmičarskih centara: Kovačice, Boljevca, Zlatibora, Kotraže i Surdulice. Takmičari izvode po dve numere svojstvene stilskom izražavanju u svom kraju. Prepliću se prefinjene kompozicije, kola i čočeci. Titulu „prve trube“ dobija izvođač koji se najuspešnije predstavio po oceni stručnog žirija. Trubač koji se sa tri nagrade proslavi u Guči, stiče laskavo priznanje „majstora trube“.
Kulurno-umetnički program odlikuju i drugi raznovrsni sadržaji počev od „Improvizacije Dragačevske svadbe“, „Defilea učesnika“, „Ponoćnog koncerta“, „Narodnog višeboja“, pa sve do koncerata poznatih umetnika.